"... na njenim slikama otvaraju se vilinski vidici i hipnagogički pejzaži. Bude se strahobni prostori misterije. Sandrine zore i sutoni natopljeni su i začarani finim kolorističkim erotizmom. Tamne i svetle alge i dugi, valoviti floralni motivi, otkrivaju svoju vlažnu senzualnost, te naklonost ove umetnice ka dekadentnom esteticizmu. Flora, lelujava do nepostojanja, objavljuje svoje krhko postojanje. Sve je tu levitirano, u nežnom ljubavnom dodirivanju, preplitanju i razlistavanju. U jednom mističnom panteizmu, žena se preobražava u planinu. Tu ženski akt izranja iz tajanstvenih laguma vremena i iskušava beskonačno. A erotsko se sublimiše u spiritualno. U živoj saradnji svesti i podsvesti, Sandra Jovanović intuira prostor metamorfoza, naseljavajući ga ženskim aktovima i himerama floralno-faunske naravi, koje u sebi skrivaju prašumsku čežnju bića. Buđenje neobičnih, fantastičnih formi odvija se po napredvidivoj zakonomernosti podsvesnog, ezoteričnog. Dobar znalac oniričke materije otkriće na Sandrinim slikama jednu subjektivnu arhitekturu hipnagogičkih slika, likova i arhetipskih ukazanja, pričina i neosvetljenih, adskih slojeva. ... Čovek je na Sandrinim slikama tamni putnik kroz svetove, kroz sanjivi magleni lirizam erotskih groznica... " - izvod iz kritike.