|
Lekovite slike - Alfa stanja svesti
Kažu da o ukusima ne treba raspravljati. Govori se o tome da je doživljaj lepote subjektivan. Može li se doživljaj objektivno izmeriti? Možda ne kao celina, ali se mnogi aspekti doživljaja mogu objektivno snimiti savremenim elektronskim instrumentima. Može se, na primer, utvrditi kakve efekte određeno umetničko delo ima na moždane talase posmatrača (EEG-Elektroencefalogramom), na reakcije njegove kože (GSR uređajem, takozvani psihogalvanski refleks, mera psihifiziološkog ubuđenja, napetosti), na rad njegovog srca (EKG-elektrokardiogram), puls, pritisak, napetost mišića (EMG-elektromiogram), ritam disanja...
Upravo to je bilo predmet istraživanja na 85 subjekata starosti od 6-65 god. Ideja da se vrši takvo istraživanje nije proizašla iz potrebe da se istražuje dejstvo umetnosti na psihofiziološke funkcije čoveka. Istraživanje je počelo slučajno.
Za vreme biofidbek i neurofidbek trening seansi primetili smo neobično pozitivne fiziološke reakcije osoba na treningu kada bi usmerili pogled na sliku koja je stajala na zidu preko puta njih. Biofidbek i neurofidbek trening se obavlja uz pomoć savremene eletronske opreme i cilj treninga je ovaladavanje veštinama samoregulacije, učenje osoba na treningu da kontroliše svoje fiziološke reakcije i moždane talase. Za vreme treninga kontinuirano se snimaju moždani talasi kandidata, disanje, puls, psihogalvanski refleks kože, napetost mišića, temperatura prstiju...
Kada smo na zid prostorije u kojoj se odvija trening postavili sliku-ulje na platnu, «Buđenje» iz serijala «Slovenska Mitologija», mlade slikarke Sandre Jovanović, odmah smo uočili neobične reakcije dece koja su dolazila na neurofidbek trening zbog deficita pažnje. Naime, pri svakom pogledu deteta na sliku, na EEG aparatu moglao se uočiti nagli porast i dominacija visokih Alfa moždanih talasa (od 10-12 Hz). Nakon desetak sekundi posmatranja slike, deca bi usporavala ritam disanja i pojačavala disanje stomakom u odnosu na disanje grudima. Puls im se usporavao, a fiziološko uzbuđenje mereno preko reakcije kože se smanjivalo. Smanjivala se i napetost mišića ramenog pojasa. Rasla je periferna temperatura, temperatura prstiju, koja pokazuje poboljšanju cirkulaciju i govori o vazodilataciji krvnih sudova kao posledici zadovoljstva i relaksacije. Sve ove manifestacije karakteristične su za reakciju relaksirane pažnje, proširene svesnosti i opuštenosti. Upravo ono čemu smo učili osobe na treningu. Pitali smo se da li svaka slika koja je osobi lepa izaziva slične reakcije...I tako je počelo istraživanje.
Prvo što smo ustanovili je da je odgovor na prethodno pitanje negativan. Pokazali smo deci veći broj slika Sandre Jovanović i drugih autora, i pitali ih koje im se slike najviše sviđaju. Većina slika koje su se deci sviđale nisu izazivale psihifiziološku reakciju kao «Buđenje». Zapravo, samo je jedan manji broj slika iz pomenutog serijala «Slovenska Mitologija» izazivao kod posmatrača gore opisane reakcije.
Nastavili smo istraživanje i proširi li ga na osobe različitog pola, uzrasta, obrazovanja, likovnih ukusa. Menjali smo često na zidu različite slike, radove različitih autora, tehnika i stilova, i pratili reakcije (kandidati nisu znali da se bilo šta istražuje). Dobijali smo uvek isti rezultat. «Buđenje» i još nekoliko slika iz istog serijala imale su kod svih ispitanika veoma slično dejstvo. Slike iste autorke iz drugih serijala, rađene drugačijom tehnikom, imale su drugačiji uticaj na ispitanike. Pitali smo se šta je to u slikama iz ovog serijala što utiče na izrazito pojačavanje alfa stanja kod ispitanika: Tema, tehnika, boje? Slike sa istom tematikom rađene sličnim bojama ali drugačijom tehnikom nisu davale isti efekat. Takođe ni slike sa drugom tematikom rađene istom tehnikom i bojama nisu na isti način uticale na ispitanike. Zaključili smo da efekat daje celina-tematika, tehnika i boje.
Reći ćemo još nešto o alfa stanjima svesti, takozvanoj RSA-Respiratornoj Sinusnoj Aritmiji i HRV-Varijabilnosti srčanog ritma- stanjima koja su jako poželjna i dobra za zdravlje, da bismo objasnili zašto verujemo da se određena umetnička dela mogu smatrati lekovitima.
Alfa talasi su povezani sa stanjima relaksacije i široke pažnje, kreativnim aktivnostima. Niži alfa ritmovi (8-10 Hz-herca) prisutni su za vreme sanjanja i lagane meditacije kada su oči zatvorene. U alfa stanjima dolazimo do kreativnosti koja leži neposredno ispod naše svesnosti. Alfa talasi su sporiji talasi veće amplitude. Osoba koja je završila neki zadatak, i sela da se odmori, obično je u alfa stanju. Dok šetamo bez obaveza u prirodi, ili nadjemo slobodnog vremena pa meditiramo, ulazimo u alfa stanja.
Sve je veći broj studija u sportskoj psihologiji koje proučavaju merljiva unutrašnja stanja koja su povezana sa vrhunskim izvođenjem. Visoki alfa(11-12, 11-13Hz) vezani su za mentalno stanje otvorene svesnosti, sposobnost da se odgovori na veliki broj promena u okolini. To je najpoželjnije stanje u treningu vrhunskih sportista. Alfa ritam je povezan sa vizualnim stimulusima. Alfa talasi se pojačavaju kad zatvorimo oči. Snažniji su u desnoj hemisferi. Kada zatvorimo oči, svako od nas ima svoj tipičan Alfa pik(dominantnu alfa frekvenciju). Inteligentniji ljudi obično pokazuju alfa pik više vrekvencije sa zatvorenim očima. Većina tih studija izveštava da su takva stanja optimalnog izvođenja veština povezana sa povećanom alfa EEG aktivnošću leve hemisfere baš pred samo vrhunsko izvođenje u individualnim sportovima kao što su streljaštvo ili golf. Neka istraživanja su pokazala da kod budističkih monaha, u stanjima prosvetljenja, dominiraju upravo visoki alfa ritmovi.
RSA(Respiratorna Sinusna Aritmija) je prirodni ciklus promena ritma srca koji nastaje zbog uticaja disanja na aktivnost simpatičkog i parasimpatičkog nervnog sistema i nerva vagusa koji reguliše rad srca. Taj dotični nerv, zvani vagus, je neka vrsta kočnice za srce. Medicinskim rečnikom, on inhibira brzinu kucanja srca i snagu kontrakcija. Kada udahnemo, smanji se aktivnost vagusa, i srce počne da kuca brže. Kada izdahnemo, dešava se obrnuto. Pojača se dejstvo vagusa, i srce uspori rad. HRV(Hart Rate Variability/varijabilnost srčanog ritma) je, promena ritma srca od otkucaja do otkucaja, i ona može da nam posluži kao indirektna mera zdravlja srca jer pokazuje da li postoji dobar balans između aktivnosti simpatičkog nervnog sistema (ubrzavanje, aktivacija, delovanje neurotransmitera noradrenalina) i parasimpatičkog dejstva nerva vagusa (usporavanje, relaksacija, delovanje neurotransmitera acetilholina). Živ čovek nije mašina, metronom, pa da kuca bez promena u ritmu, bez duše. HRV je mera sposobnosti srca da odgovori na normalne, regulatorne impulse koji određuju njegov ritam.
Na varijabilnost srčanog ritma utiče više faktora, kao što su uzrast i zdravstveni status. HVR opada sa starenjem. Takođe je niži kod ljudi koji imaju neaktivan stil življenja, i kod onih koji imaju koronarna srčana oboljenja, hipertenziju ili dijabetsku neuropatiju. Viša HRV vrednost pokazuje da postoji bolji balans između simpatičkog i parasimpatičkog uticaja na srce. Generalno, HRV je veća kada su ljudi opušteni i kada dišu pravilno i sporo. Biofidbek HRV trening pomaže osobama na treningu da umanje povišenu aktivnost simpatičkog (ili simpatetičkog) nervnog sistema koja je povezana sa stresom i anksioznošću.
Kada osoba diše sporo, oko 6 udaha u minuti, dijafragmatski, bez napora i mišićne napetosti u ramenom pojasu i grudima, linija koja pokazuje varijabilnost srčanog ritma će dobiti sinusoidan oblik i, kao kopija, pratiti liniju disanja. To poklapanje obrasca disanja i rada srca je RSA-respiratorna sinusna aritmija. Kada ima RSA čovek je dobro “naštimovan”, jer srce i pluća rade u istom ritmu. Razlika između maksimalne brzine kucanja srca prilikom udisaja, i minimalne prilikom izdisaja, veoma je važna mera. Što je veća razlika brzine između udisaja i izdisaja, veća je i dilatacija bronhija i njihova sposobnost da unesu vazduh. Veza između disanja i HRV je tesna. Uspostavljanje harmonije između disanja i rada srca dovodi i do veće HRV, što pozitivno utiče na zdravlje osobe.
|
